Радован Мартинц је рођен у Марибору 27.07.1931.године од оца Фрање Мартинца и мајке Милице Мартинц, рођене Рашић. Године 1938. после уласка Хитлера у Марибор породица се сели у Крагујевац.
Завршио Прву крагујевачку гимназију где су му родитељи били наставници математике и физике. После рата је уписао Природно-математички факултет у Београду, катедру за физику где му је професор и ментор био чувени научник Др Павле Савић.
По завршетку студија је магистрирао и запослио се у Институту за нуклеарну науку „Борис Кудрич“ у Винчи 1958.године. Цео свој радни век провео је у Институту, прво на „малом“ експерименталном РБ реактору, где се десила хаварија (непосредно по Радовановом одласку на служење војног рока) у којој је озрачено 6 његових блиских сарадника.Касније је постао начелник „великог“ РА реактора и водио је његов рад до гашења осамдесетих година. Од 1975. до 1983. године Мр Радован Мартинц је учествовао у изградњи Нуклеарне електране Кршко у Словенији. Због контроле сигурности рада реактора постаје члан Агенције за контролу коришћења нуклеарне енергије у оквиру УН.
Пред крај свог радног века, са сарадницима је направио нацрт Закона о забрани коришћења нуклеарне енергије на територији тадашње СФРЈ.
Пензионерске дане проводо је у кругу породице са супругом Вилданом, ћерком Драганом и унукама Милицом и Александром.
Премину је изненада 20.01.2011. у Београду у 80-тој години живота.